Mlad Mesec u Raku: Da li Previše Razmišljamo o Budućnosti ?

Mlad Mesec u Raku

17 Jul 20:31:48 CET

Gde si brigo, moj stari prijatelju ! :)

Volela bih da mogu da kazem da su mi jedini prijatelji trenutno samo sreca, radost, vera i mir ali radimo na nasem prijateljskom odnosu svakog dana. To je jedan proces pun nagrada I iznenadjenja.

Istina je da sam nekada ne tako davno bila neko ko se konstantno brinuo o buducnosti, o proslosti, o stvarima koje sam rekla, o stvarima koje nisam nikada rekla, a htela sam. Brinula sam se sta drugi misle o meni, sta moja porodica misli o meni, kako cu stici od tacke A do tacke B i kako ce se ovo ili ono razviti.. Prosto receno ili recima moje pokojne bake, jela sam sama sebe od brige. U bukvalnom smislu, ovo stanje je uticalo jako nepovoljno na moje mentalno i fizicko zdravlje. Verujem da je ova “bolest” siroko rasprostranjena u svetu I da mnogi od nas pate od nje.

Ovaj fenomen brige, kompulsivnog razmisljanja i planiranja buducnosti je duboko ukorenjen u nase drustvo. Nekada sam mislila da su samo Srbi ti koji previse brinu ali sada mi je jasno da je vecina sveta tog raspolozenja. Briga utice na spavanje i na apetit. Ili izgubimo apetiti ili ga pak imamo previse. Brinemo se jer se brinemo. Onda se na sve to brinemo jer znamo da se brinemo sto se brinemo. I tako zavrsimo u jednom lepom zacaranom krugu. Sto smo duze u njemu, to je teze iz njega izaci.

Problem je u tome sto vecina nas ulaze neverovatne napore da odrzavamo um uvek zauzetim i da razmisljamo po ceo boziji dan a vrlo cesto i noc. Kao da se plasimo da ne ostanemo slucajno sami sa sobom pa onda gledamo da nadjemo distrakciju u gledanju televizora, druzenju sa drugima, alkoholu, citanju, a vrlo cesto i u mislima.

Ljudi su zavisni od misli i brige. Onog trenutka kada sam shvatila da sam ja zapravo ZAVISNIK od razmisljanja, brige i planiranja, bio je i trenutak kada sam odlucila da prekinem sa odlaganjem svog duhovnog napretka jer sam shvatila da se taj napredak zapravo desava u sadasnjem trenutku. Razumela sam ono sto je Alan Vats pokusavao da objasni a to je da je realnost samo u sadasnjem vecnom trenutku. A mi umesto da zivimo u sadanjosti i uzivamo u trenutku, uvek se nadamo da ce nam satisfakcija doci kasnije. Zbog toga smo toliko orijentisani na buducnost da propustamo zivot tako sto nismo prisutni u njemu. Jer smo stalno fokusirani na nesto sutra. Sutra mozda ni ne dodje. Sve sto imamo je SADA.

Ovaj Mlad Mesec u Kapijii 62 nas izaziva da verujemo procesu i zivotu, da pustimo kontrolu i da prestanemo da previse planiramo buducnost koje je potpuno neizvesna I van nase kontrole.

Dakle, kako sam ja to od zavisnika razmisljanja, planiranja buducnosti i brige, posala neko ko je ( makar vecinu vremena ) prisutna u trenutku.

Evo nekih saveta koji su meni pomogli :

1. Ne trudite se da ne brinete! Ako se budete trudili, samo cete se jos vise nervirati i brinuti jer se brinete. Naucite kako da ostavite svoj um na miru.

2. Konektujte se sa svojim Centrom kroz meditaciju, Jogu i vezbe disanja

3. Praktikujte zahvalnost svako jutro i svako vece kada lezete u krevet

4. Svirajte instrument, slikajte, budite kreativni

5. Vezbajte Jogu. Joga znaci jedinstvo, biti prisutan ovde i sada

6. Vezbajte Či-Gong i Tai -Či

7. Ne nagadjajte sta ce se desiti

U jednoj od mojih prethodnih postova mozete pronaci jos saveta kako da budete prisutni u trenutku.

Jedna od najboljih knjiga koja vam moze dati savete na ovu temu je svakako ” Moć Sadasnjeg Trenutka” od Ekarta Tola. Ovu knjigu sam naucila napamet pre nekih 12 godina kada mi je moj prijatelj Čarli poslao i pomogao da promenim svoje navike.

Evo i nekoliko pitanja za razmisljanje i vas dnevnik ili ritual ovog Mladog Meseca

Da li se previse brinem ?

Da li volim sve da isplaniram ?

Da li verujem da cu znati ono sto je potrebno da znam kada dodje vreme za to ?

Da li se previse pripremam za svaku situaciju?

Da li mi je prijatno da provodim vreme sam/a sa sobom ?

Da li verujem zivotu i njegovom toku ili uvek ocekujem da se stvari odigraju bas onako kako sam ja to zamisli/o/la?

“ Zahvalan sam na ovom trenutku, sada, bez obzira u kojem je obliku “ - Ekart Tol